Finansije i Osiguranje - Crna Gora

EBRD: U projekte u Crnoj Gori planiramo da uložime 150 miliona eura

Evropska banka za obnovu i razvoj planira da u ovoj godini, u projekte u Crnoj Gori uloži oko 150 miliona eura, saopštili su juče u Podgorici, predstavnici EBRD-a, na predstavljanju Tranzicionog izvještaj te finansijske institucije za prošlu godinu, pod nazivom Integracija preko granica.

Šef kancelarije EBRD-a u Crnoj Gori, Đulio Moreno rekao je da se radi o projektima koji su već pripremljeni i koji čekaju na realizaciju.

Privatni sektor

- Većina njih biće realizovana u privatnom sektoru – naveo je Moreno i podsjetio da je ta finansijska institucija jedan od glavnih investitora u Crnoj Gori i da su od 2007. godine potpisali 34 projekta čija je ukupna vrijednost 323 miliona eura.

- Te naše investicije mobilisale su više od 600 miliona eura. U prošloj godini EBRD je potpisala i osam novih projekata ukupne vrijednosti 38,9 miliona eura – precizirao je Moreno.

Zamjenik direktora za državne strategije i politiku u EBRD-u, Piter Sanfej, rekao je da je ekonomski rast u Crnoj Gori u prošloj godini bio oko nule odnosno “da je bilo nešto malo pozitivnog rasta”.

- Za ovu godinu ne možemo da vidimo neke značajne indikatore rasta tako da je naša prognoza za ovu godinu na nivou nešto ispod jedan odsto. Slična situacija je u čitavom regionu – rekao je Sanfej. Podsjećamo da je ta finansijska institucija u svom najnovijem pregledu makroekonomske perspektive, objavljenom prošlog mjeseca, prognozirala rast crnogorske ekonomije od 0,8 odsto za ovu godinu. EBRD, kako je kazao Sanfej, vidi Crnu Goru kao zemlju sa ogromnim potencijalom u srednjoročnom i dugoročnom periodu bez obzira na tešku trenutnu situaciju.

Nevraćanje kredita

Predstavnici EBRD-a su kazali da je oslobađanje od duga u finansijskom sektoru u Crnoj Gori nastavljeno u prošloj godini, ali da i dalje postoji veliki problem nevraćenih kredita.

- Potrebno je poboljšati uslove za priliv stranih direktnih investicija u Crnoj Gori. Vlasti su međutim uspjele da ograniče uticaj finansijske krize i da stabilizuju bankarski sektor. Povjerenje u bankarski sektor ojačalo je depozite i oni su se u prošloj godini povećali devet odsto i to je značajan korak – kazao je Moreno.

Strategijom EBRD-a, kako je najavljeno, u fokusu će biti tri glavna pokretača i to proširenje ekonomske baze i poboljšanje konkurentnosti posebno kada su u pitanju poljoprivreda i mala preduzeća.

- Drugi elemenat je održivi turizam i tu ne mislimo samo na ulaganje u hotele već i u infrastrukturu, puteve i putne obilaznice. Treći pokretač strategije biće energetski sektor, s obzirom na to da bi Crna Gora mogla da postane regionalni centar za proizvodnju energije – rekao je Moreno.

Nemamo rješenje za KAP

Moreno  je saopštio da se u narednom periodu mora naći neko rješenje za Kombinat aluminijuma, jer ta kompanija i dalje predstavlja jedan “veliki znak pitanja” u crnogorskoj ekonomiji.

- Mi za KAP nemamo rješenje, jasno da je budućnost KAP-a veoma neizvjesna. Rješenje je u rukama crnogorske Vlade - tvrdi Moreno.

On smatra da postoje mnoga kritična pitanja u vezi sa tom kompanijom.

- Prvo se odnosi na trgovinu i proizvodnju aluminijuma, generalno i u ovom trenutku ne postoji velika potražnja za aluminijumom na evropskom tržištu – naveo jeMoreno.

Prema njegovim riječima, problem je i što proizvodnja aluminijuma iziskuje potrošnju ogromne količine energije, jer čak 65 odsto od cijene aluminijuma, čini cijena potrošene energije za njegovu proizvodnju.

– Biće potrebne i velike investicije u KAP, kako bi on ostao konkurentan, kazao je  Moreno.

Spremni da podrže izgradnju autoputa

Morenoje, komentarišući izgradnju autoputa Bar-Boljari, saopštio da crnogorska Vlada trenutno analizira različite alternative i ona će, kako je dodao, na kraju odlučiti koja je najbolja opcija, a EBRD je spremna da pruži podršku pod određenim uslovima.

On je rekao da je bivši ministar finansija Milorad Kantić prije nekoliko mjeseci u Briselu predstavio predlog za jedan manji projekat.

- Za taj projekat postoje tri potencijalna finansijera EBRD, EU i Evropska investiciona banka. To je projekat koji će morati da se obavlja korak po korak, a prvi bi bio izgradnja dionice od Podgorice do Kolašina – rekao jeMoreno.

On je kazao da je u tom slučaju važno uzeti u razmatranje fiskalni prostor Crne Gore.

- Bilo bi idealno kada bi se ovaj projekat izgradnje kompletnog autoputa mogao odraditi u dvije godine, ali bi buduće generacije Crnogoraca morale da plaćaju svake godine bar po 100 miliona eura, kako bi otplatile zajam za autoput – naveo je Moreno.